Mnogo volim ...
Sretnem maločas druga …
Starog, iz osnovne …
Što je bilo pre manje od dve godine, pa i nije tako star ! (Dalje)
9 Komentari |
0 Trekbekovi
Dragi moj nose (ili nosu, kako više voliš …),
Nemaš kvrgu,
Nisi velik,
Niti bilo kako deformisan …
Štaviše !
Mali si, prav (dobro, prćast, ali to ti je oprošteno …), dakle : nemaš čega da se stidiš !
Pa te molim da mi objasniš (jer mi je nepojmljivo) što se stalno crveniš ? (Dalje)
11 Komentari |
0 Trekbekovi
Zabavno, nauštrb neprijatnog ...
Za prijatelja, sopstvenu dobrobit stavićeš u drugi plan …
Za prijatelja, ništa ti nije teško …
Ništa nije nemoguće …
Za prijatelja, ćutaćeš kada te najviše boli …
Za prijatelja, otići ćeš u francuski centar i opisivati rukama sve što hoćeš da kažeš, jer ne znaš ni reč francuskog, dok te troje neprijateljski nastrojenih Francuza gleda kao da si s’ uma sišao/la …
Ali budući da je sa tobom išao još jedan prijatelj(ica) nešto što bi inače bilo neprijatno (situacija sa Francuzima …), u ovom slučaju poprimilo je izuzetno zabavnu boju !
:) (Dalje)
8 Komentari |
0 Trekbekovi
Grm u kom se krije zec !
Kaže tata : Osećanja su sve što se ne može opisati rečima, za šta nemamo apstraktan pojam .
I nije mu po volji i negoduje čim čuje za osećanja i emocije .
A ja sam očarana ! (Dalje)
4 Komentari |
0 Trekbekovi
(Pev/Pis)anje ...
Pisanje je moj hobi … ne moja terapija !
To radim kada sam nadahnuta, kada sam stvaralački nastrojena, ne kada moram da izbacujem kojekakve budalaštine iz sebe … Nije papir to zaslužio !
Mogu ja to upakovati i diviti se načinu i umeću upakivanja nekog drugog, ali će to uvek ostati budalaština, koja nije vredna divljenja …
Sa druge strane, pevanje jeste moja terapija, s tim da dejstvuje nešto drugačije …
Jer pesma otvara ! (Dalje)
15 Komentari |
0 Trekbekovi
Dobro je kad nije gore ...
Čita meni sestra šta je jednom prilikom napisala u dnevnik : (Dalje)
52 Komentari |
0 Trekbekovi
Ove godine, biću dobro
Ne volim Novu godinu ...
Stvarno je ne volim !
Doček i svo to ludenje i šizenje ...
Prelaz sa stare na novu godinu meni kao po pravilu bude najtužnije doba u godini !
Tada sam posebno usamljena ...
Boga pitaj zašto !
Bude mi loše iz čista mira, vrtoglavice ne prestaju !
Zato najveći deo vremena imam želju, koju je nemoguće zanemariti - da prespavam čitav taj tanderbal !
Prošle godine bilo mi je naročito loše, pa se ove godine uobičajenom nezadovoljstvu, pridružio i strah od reprize !
Zato je moj odlazak na Trg sa porodicom predstavljao čin izuzetne hrabrosti ... Pa, ja ga barem kao takvog doživljavam !
Nije bilo reprize ...
Bilo je upravo suprotno !
Novu godinu dočekala sam sa porodicom, skoro ni ne primećujući usamljenost .
Ponoć .
Ja pevam ... Kyrie Eleison, usred gomile koja peva sa Bajagom ...
Nebitno, nisam pevala njima, već sebi ...
A onda je krenuo vatromet !
Koji po pravilu obožavam, a ovaj je bio poseban jer je sve što sam sebi u tom trenutku mogla da kažem, bilo : Biću dobro ... Ove godine, biću dobro !
Stvarno sam to mislila ...
Toliko iskreno (i umorno ?) da sam zaplakala .
Pa sam tako sa suzama, pevajući i diveći vatrometu koji je vladao večernjim nebom, mirno dočekala 2012. godinu ...
Malo je reći da je čarobno počela !
Ko zna šta mi sve nosi ...
Ne mora biti strašno ...
:)
18 Komentari |
0 Trekbekovi
Powered by blog.rs
