Ove godine, biću dobro
Ne volim Novu godinu ...
Stvarno je ne volim !
Doček i svo to ludenje i šizenje ...
Prelaz sa stare na novu godinu meni kao po pravilu bude najtužnije doba u godini !
Tada sam posebno usamljena ...
Boga pitaj zašto !
Bude mi loše iz čista mira, vrtoglavice ne prestaju !
Zato najveći deo vremena imam želju, koju je nemoguće zanemariti - da prespavam čitav taj tanderbal !
Prošle godine bilo mi je naročito loše, pa se ove godine uobičajenom nezadovoljstvu, pridružio i strah od reprize !
Zato je moj odlazak na Trg sa porodicom predstavljao čin izuzetne hrabrosti ... Pa, ja ga barem kao takvog doživljavam !
Nije bilo reprize ...
Bilo je upravo suprotno !
Novu godinu dočekala sam sa porodicom, skoro ni ne primećujući usamljenost .
Ponoć .
Ja pevam ... Kyrie Eleison, usred gomile koja peva sa Bajagom ...
Nebitno, nisam pevala njima, već sebi ...
A onda je krenuo vatromet !
Koji po pravilu obožavam, a ovaj je bio poseban jer je sve što sam sebi u tom trenutku mogla da kažem, bilo : Biću dobro ... Ove godine, biću dobro !
Stvarno sam to mislila ...
Toliko iskreno (i umorno ?) da sam zaplakala .
Pa sam tako sa suzama, pevajući i diveći vatrometu koji je vladao večernjim nebom, mirno dočekala 2012. godinu ...
Malo je reći da je čarobno počela !
Ko zna šta mi sve nosi ...
Ne mora biti strašno ...
:)
