Moje mudrolije

Otprilike ovo vreme, prošle godine …

Kada postavljaju one viseće ukrase po čitavom gradu, koji u meni bude detinju radost …

Kada koža zatezanjem stavlja do znanja da je hladno vreme došlo iznenada, te da ona nije spremna !

Kada počinjem da nosim sivu kapu …

Kada ponovo počinje hor u školi …

Idemo kući …

Zastali smo da bismo se rukovali i zvanično upoznali …

Spomenula sam i opisala ranije, u više navrata, ali red da jednom zaokružim čitavu priču …

Njegove velike (duplo veće od mojih) tople ruke, taj dan su mi značile više nego bilo šta drugo …

Kada je sve oko mene bilo hladno i preteće, njegova topla ruka, koja je skroz obuhvatila moju bila je života vredna !

I onda smo nastavili da šetamo …

I pričamo …

I da skačemo sa teme na temu …

Slušala sam kako mi priča sto stvari koje ga nisam pitala i iznova se oduševljavala činjenicom da smo za tili čas našli zajednički jezik i upustili se u priču …

Gledala sam svuda okolo, osim u njega, plašeći se da će sve shvatiti, ako ga samo pogledam u oči …

Sećam se da je njegov korak bio poprilično duži od mog, pa sam ja skakućući pravila dva koraka, dok je on rastezao svoj džinovski jedan …

I sećam se da je zastao kada je došlo vreme da se rastanemo i nastavio da priča i da sam ja bila ta koja se prva okrenula i otišla …

I sećam se da sam se dugo suzdržavala i nisam smela da se okrenem …

I sećam se da sam prošla pored Meka, zamakla iza ćoška, tako da ne može da me vidi …

I onda sam trčala …

Nisam znala šta ću sa sobom ! Gde ću … Nisam mogla da prekinem da se kezim  …

Samo sam trčala, čak i kada mi je ponestalo daha !

Godinu dana (manje/više)…

Nemam snage da pričam čitavu tu priču …

Zato sam ispričala samo početak (zvanični početak, iako je počela mnogo ranije) …

I zato ću naglasiti samo da je ovo kraj …

Čitam u zadnje vreme kod Sanjarenja, pa kod Razmišljanke : Ko hoće da u našem srcu ostane, on će se potruditi … Ne vredi čuvati mesto onome ko se za njega potruditi neće … I ne treba započinjati novu ljubav, ako se još nadamo da će se stara ostvariti …

Pa … Kako su se stvari i odnosi promenili …

Moram da raščistim i da zaboravim …

Ovaj put, ozbiljno !

Vreme je da ostaneš u prošlosti, MOLIM TE ! ostani tamo …

Završićemo, kako smo i počeli …

Pesmom koja je obeležila te prve trenutke i koja je tada dobila svoju naročitu posvetu …