Uhvati mene tako, s vremena na vreme ludilo, kada imam osećaj da ne radim ništa korisno, te da mi vreme zalud beži …
Jučerašnja epizoda izgledala je ovako : (Dalje)
For the record :
Apsolutno sam protiv ovog obustavljanja rada škola, osećam se kao da smo svi kilavi i nikakvi, pa sa snegom ne možemo da se izborimo, ali da uživam – UŽIVAM!
Svaki dan (dobar njegov deo) provedem napolju … Na snegu … Sa društvom koje, iako fizički – skoro veličine odraslih ljudi, ume da se glupira, poput najmanje dečurlije …
Naravno, ja prednjačim ! xD (Dalje)
Davnih dana, napisala sam ja jedan članak ...
Naziv, kao i čitav članak proistekli su iz jednog citata koji ja neposredno pre pisanja pročitah ...
"Sve srećne porodice nalik su jedna na drugu ..."
To mi je bila inspiracija . (Dalje)
Sretnem maločas druga …
Starog, iz osnovne …
Što je bilo pre manje od dve godine, pa i nije tako star ! (Dalje)
Nemaš kvrgu,
Nisi velik,
Niti bilo kako deformisan …
Štaviše !
Mali si, prav (dobro, prćast, ali to ti je oprošteno …), dakle : nemaš čega da se stidiš !
Pa te molim da mi objasniš (jer mi je nepojmljivo) što se stalno crveniš ? (Dalje)
Za prijatelja, sopstvenu dobrobit stavićeš u drugi plan …
Za prijatelja, ništa ti nije teško …
Ništa nije nemoguće …
Za prijatelja, ćutaćeš kada te najviše boli …
Za prijatelja, otići ćeš u francuski centar i opisivati rukama sve što hoćeš da kažeš, jer ne znaš ni reč francuskog, dok te troje neprijateljski nastrojenih Francuza gleda kao da si s’ uma sišao/la …
Ali budući da je sa tobom išao još jedan prijatelj(ica) nešto što bi inače bilo neprijatno (situacija sa Francuzima …), u ovom slučaju poprimilo je izuzetno zabavnu boju !
:) (Dalje)
Čita meni sestra šta je jednom prilikom napisala u dnevnik : (Dalje)
Ne volim Novu godinu ...
Stvarno je ne volim !
Doček i svo to ludenje i šizenje ...
Prelaz sa stare na novu godinu meni kao po pravilu bude najtužnije doba u godini !
Tada sam posebno usamljena ...
Boga pitaj zašto !
Bude mi loše iz čista mira, vrtoglavice ne prestaju !
Zato najveći deo vremena imam želju, koju je nemoguće zanemariti - da prespavam čitav taj tanderbal !
Prošle godine bilo mi je naročito loše, pa se ove godine uobičajenom nezadovoljstvu, pridružio i strah od reprize !
Zato je moj odlazak na Trg sa porodicom predstavljao čin izuzetne hrabrosti ... Pa, ja ga barem kao takvog doživljavam !
Nije bilo reprize ...
Bilo je upravo suprotno !
Novu godinu dočekala sam sa porodicom, skoro ni ne primećujući usamljenost .
Ponoć .
Ja pevam ... Kyrie Eleison, usred gomile koja peva sa Bajagom ...
Nebitno, nisam pevala njima, već sebi ...
A onda je krenuo vatromet !
Koji po pravilu obožavam, a ovaj je bio poseban jer je sve što sam sebi u tom trenutku mogla da kažem, bilo : Biću dobro ... Ove godine, biću dobro !
Stvarno sam to mislila ...
Toliko iskreno (i umorno ?) da sam zaplakala .
Pa sam tako sa suzama, pevajući i diveći vatrometu koji je vladao večernjim nebom, mirno dočekala 2012. godinu ...
Malo je reći da je čarobno počela !
Ko zna šta mi sve nosi ...
Ne mora biti strašno ...
:)
Hoću nekoga ko će primetiti da su moje oči pretežno zelene, a samo malim delom, ne potpuno smeđe, kao što se čine ...
Ko će primetiti da mi je kosa zimi braon, na jesen kestenjasta, na proleće karamel boje, a uvek ima zlatni odsjaj koji leti posebno dođe do izražaja ...
Hoću nekoga ko će da se potrudi ... (Dalje)
Javlja se u meni, tiho i nečujno,
želja da sve pojednostavnim,
sušto suprotna dosadašnjoj želji i prekoj potrebi
da sve zakomplikujem tako da ga Bog otac ne može više odmrsiti !
Da l' su ovi novi momenti plod odrastanja, ili ne - ne znam !
Ali sviđa mi se kako su me usmerili i šta su mi do sada doneli ... (Dalje)
Pogledaj me u oči …
Primetićeš da su pretežno zelene, braon oko zenica …
Pogledaj malo dublje … (Dalje)
Pre nego što bilo šta napišem važno je da istaknem da ja imam neverovatno gustu i poprilično dugu kosu čije sušenje (fenom) iziskuje sat vremena …
A sad … (Dalje)
Šetam ja sinoć gradom …
Bila sam srećna preko svake mere …
Oduševljena lepotom mog grada …
Ne bih li svoju radost izrazila, počela sam da pevam …
Ove dve pesme našle su se na repertoaru : (Dalje)
Otprilike ovo vreme, prošle godine …
Kada postavljaju one viseće ukrase po čitavom gradu, koji u meni bude detinju radost …
Kada koža zatezanjem stavlja do znanja da je hladno vreme došlo iznenada, te da ona nije spremna !
Kada počinjem da nosim sivu kapu …
Kada ponovo počinje hor u školi …
Idemo kući … (Dalje)
Za 1000 godina, u nekom dalekom gradu, priča će glasiti ovako :
"Pre 1000 godina, u dalekom gradu, Novom Sadu, živele su dve devojčice : jedna je umela svakog da nasmeje, a druga svakog da natera da zapeva ... Zamislite samo, šta su sve mogle zajedno !"
Posvećeno mom Suncu, koja me uvek nasmeje, a koju ja uvek nateram da peva ...
^.^ (Dalje)
Raspravljam se ja sa tatom :
„Mršava si …“
- „Nisam …“
„Pa dobro nisi … ali jesi !“
- „Nisam …“
„I nisi … ali jesi … Nekako si krhka … tanka … Mada … možda to tako treba …“
Nisam odgovorila … Nisam mogla …
E moj tata !
Pa krhka je moja najomiljenija reč na celom svetu !
Htela sam da budem krhka, pre nego što sam znala šta to znači ! (Dalje)
Ako je on kriv ... zašto mene noću budi (i drži budnom) neopisiv i neizdrživ bol u grudima ?
Zašto sam ja ta koja mora da se skuplja i ušuškava, a zebnju ništa ne zaustavlja ?
x( (Dalje)
Ne sećam se kada sam počela da pravim nakit …
To je jedna od onih stvari koje Vam se toliko uvuku pod kožu da ubrzo steknete osećaj da to oduvek radite …
Tako ja imam osećaj da ceo svoj život ja popravljam nešto pokidano, falično ili pravim nešto novo . (Dalje)
Nebitno iz kog razloga, danas sam, u jednom trenutku bila izuzetno neraspoložena i razočarana ...
Kao uvek, Sunce moje (drugarica) pokušava da me oraspoloži, samo što ne dubi na glavi !
Prvo mi je napisala diiivnu pričicu, koju ću zadržati za sebe, a potom mi je otpevala pesmicu koju ću rado podeliti, pošto postoji mogućnost da će se još neko, služeči se njom - oraspoložiti u trenu ...
Meni se čini da bi mene uvek oraspoložila (odmah počnem da se smejem kao da nemam jedne brige na svetu !) ...
Bez daljeg (besmislenog) odugovlačenja, evo pesmice : (Dalje)
„Ja sam u crkvi više nego ti !“, reče meni profesorka građanskog vaspitanja, dok nas je čuvala, čekajući da se vrati naš veroučitelj . Ova rečenica usledila je nakon rasprave koja se povela između nje i mog odeljenja . Ona nam je rekla da, ako ona predaje građansko, ne znači da ne veruje u Boga … Pa se tako obratila meni, iako ja uopšte nisam učestvovala u raspravi …
Prava izjava – pogrešno dete ! (Dalje)
Shvatila sam da ne želim da se nađem u situaciji kada ću, gledajući (unazad) svoj život : videti da sam se najveći deo vremena plašila da isti živim !
Iz ove moje odluke proizašla su mnoga dejstvovanja, za koja ranije nisam verovala da sam kadra ...
Čini mi se da se tako savladava strah ! (Dalje)
Nisi đubre !
Nisi ni pokvaren …
Tj. možda jesi ali ja nisam u stanju da te kao takvog vidim …
Dakle, ti si super !
Samo, ne razumem te, ali uopšte !
Ti si meni misterija, nad misterijama !
Upoznali smo se i super se slagali, čak i pre toga, a naročito nakon što smo se upoznali …
A sada me ti ne prepoznaješ … Ili se barem praviš da me ne prepoznaješ !
Ali … (Dalje)
Od svih svojih zašto, izdvojila sam par i za tebe : (Dalje)
Znaš li da su ono bili moje srce … ljubav … što sam ih tebi pružila ?
Opruženih dlanova, ne razmišljajući, puštajući srce da me vodi .
Isto ono srce koje je jedva dočekalo da iskoči iz grudi i poleti tebi u susret … (Dalje)
SRBIJO (!!!),
moja najdraža ... jedina ... ludo voljena, Srbijo :
Čuvaj svoje parče neba dok još imaš šta da nazoveš svojim !!!
"...od ovoga što zovemo našim svetom neće ostati ni ime, ni iko živ da ga izgovori." - Ivo Andrić, Znakovi pored puta
Jedva sam (i dalje ne mogu da verujem da jesam) našla vremena da lepo, pošteno zapišem sve što se izdešavalo … Puno toga imam da kažem, pa ću pričati hronološki :
Juče, idem na bus .
Putanja : krivolinijska .
Cilj : Saborna crkva .
Viši cilj : proba hora, za mene ujedno i audicija . (Dalje)
Jedna suza skotrljala se duž desnog obraza ...
Odmah potom i levi je ukrasila jedna takva .
Ova je imala malko drugačiju putanju :
Ona je završila na usnama ! (Dalje)
Kako samo možeš da me se ne sećaš ?
Kako si mogao da zaboraviš ...
svaki pogled ?
svaki susret ?
svaki razgovor ?
svaki osmeh ?
Znam da nije nešto,
ali nije ni ništa !
Kako si sve to tako lako smetnuo s' uma ? (Dalje)
Sinoć sam sanjala dirljiv, realan i skoro stvaran san, kakav dugo nije ispunjavao moje sate odmora … (Dalje)
Biser ...
Ovaj put ne mogu da se pravdam rečima : bila sam mala ...
Ovaj sam skoro stvorila ! :P (Dalje)
Muči me večno pitanje : Zašto ja ?
Zašto baš ja ... (Dalje)
Jednom prilikom, kada sam bila mala (ne pokušavam da kažem da sam sada velika) ,deka me je upitao : "Mimče, pa šta ćeš ti u školi ?" (Dalje)
Powered by blog.rs
| « | Jun 2025 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
