Moje mudrolije

09 Avg, 2011

Pitanja : beskonačno, odgovor : bojim se nijedan !

, , — Autor mimche @ 17:34

Muči me večno pitanje : Zašto ja ?

Zašto baš ja ...

Zašto moram da budem nepopravljivi romantik ? Sanjar ? Maštalica ? Uvek u svetu snova, gde me niko neće povrediti ? Osetljiva ? Zbunjena ? Zašto ne znam da prekinem da se nadam kada se ništa ne ostvaruje ? Zašto ja i dalje verujem da će celom svetu odjednom doći (stvarno se izvinjavam zbog izraza :S) "iz dupeta u glavu" pa će svi shvatiti koliko je meni samo lako zavoleti i poverovati ... Skoro da i ne postoji stepenica koju ja moram da prevaziđem da bih poklonila svoje srce, svoje poverenje, svoju dušu ako treba nekome koga sam tek upoznala . Zašto me je tako prokleto lako povrediti ? Zašto se krijem iza osmeha, kada me svi sve čitaju iz mog pogleda ? Tog pogleda koji sakrivam ... Zašto ne smem da gledam ljude u oči ? Znam zašto ... Bojim se da će me videti ... Pravu mene ... Moju srž ! Ali zar nije to ono što želim ? Da vide koliko su nefunkcionalni moji zidovi, kako sve prolazi kroz njih i ranjava me ... Moje telo i moja duša još pamte svaku ranu ... Izbušena sam kao švajcarski sir ! (ovo mu dođe crni humor) Zar ne bi trebalo da želim da ljudi to vide da bi prestali tako bezosećajno da me ratosiljaju ? Ne, ja se i dalje bojim ... Bojim se da ih ni to neće promeniti pa će me podvrgnuti ruglu i pogrdi umesto da paze ... Da se trude da me ne slome, kad me je već suviše lako slomiti ! Da me drže nežno, dovoljno čvrsto da osetim sigurnost, ali dovoljno blago da ne puknem u hiljadu nesastavivih delova ... Verovatno to ne zaslužujem ... Znam, a i dalje se pitam ... zašto ?

Zašto ja moram da budem odgovorna i da brinem o svima ? Zašto sam baš ja preuzela brigu o sestri još u drugom razredu ? Znam šta je to napravilo od mene . Sada se isto tako pažljivo brinem za ceo svet . I volim to kod sebe ... Da, nije me stid da priznam ... To je nešto što zaista, iskreno volim kod sebe . Ali svet to ne ceni . I ne uzvraća . I ne brine . Zašto ja moram da budem ta koja zaplače na najmanji nadražaj ? Koja se raspadne ako samo poželiš da je grubo dotakneš ? Ne, nije potrebno da me neko povredi, meni je dovoljno samo da znam da je neko u nekom trenutku svesno hteo da me povredi, i ja propadam ... Ponirem sve dublje ! Zašto ja moram da budem ta koja se izvinjava uvek, nebitno da li je kriva ili ne ? Zašto ja moram da budem naivko koga će svi iskoristiti ? Zašto ja nikada ne prebolim ? Zašto stalno pitam : zašto ? Zašto sam ja ta koja mrzi svađu ? Koja ne može da podnese da se neko naljuti na nju ? Zašto sam ja ta koja od problema beži, sakrivajući se između korica knjige koju čita, sveske u koju piše ili reči pesme koju peva ? Zašto sam ja ta koja najviše voli da poklanja ? Koja sve svoje novogodišnje poklone ostavi na stolu da bi stajala pored tate i videla mu izraz lica (uzgred - neprocenjivo !) kada otvori svoj poklon, knjigu Matije Bećkovića (svojski sam se potrudila oko posvete) i u njoj sliku njegovog pokojnog dede koji mu je neizmerno mnogo značio ? Zašto sam ja ta koja ustaje usred noći da bi videla sliku prabake i plače jer joj se više ne seća lika ? Zašto svako veče raširim ruke i kažem : "Bogo dragi, tebi ruke širim", pošto sam čula da je tako moja prabaka radila ? Zašto ja osećam ? Dođavola, zašto ja osećam ? Kad to izgleda ne samo da ne vredi i nije cenjeno, već i ne nailazi na razumevanje i svakako ne izaziva određeno ophođenje od strane drugih ? Koja je poenta svega ovoga ? (ponosna sam što sam konačno postavila pitanje bez zašto u njemu)

Zašto ja pišem ovo ? Zar zaista očekujem da će neko da čita kilometarsku romantičarsku žalopojku ? Pa, pošto protiv sebe ne mogu i moja nada nije pod mojom kontrolom ja se i dalje nadam da je neko sve ovo pročitao ... Ako jeste, hvala mu, zaista, hvala mu ...


Komentari

  1. Zasto?

    Mnogo se tih "zasto" nakupilo...

    Moze li svako stati u samo jedan odgovor?

    Moze!

    Svako "zasto" koje te sada muci,tvoj je blagoslov...
    Videces.

    Veliki su oni koji umeju da vole,da misle i da osecaju.

    Nije lako nositi tu velicinu,mozda na kraju i nema nagrade za takve.

    Ali bas takvi kao ti nose ovaj svet...a neka ljubav sama bude nagrada.

    Veliki su oni koji umeju da vole,mnogo pre nego oni koji su voljeni.

    Pozdrav!

    Autor stepskivuk — 09 Avg 2011, 18:07

  2. Ja pročitah i ne treba mi hvala, nije uvek nagradjen čovek koji zna da voli, malo se uzvraća, a izem ti tu nagradu koja dodje kad ja puknem, kada me više ne bude.

    Autor lloreta — 09 Avg 2011, 18:29

  3. lloreta,svasta danas ljudi zovu ljubavlju...

    Ljubav je jedino ono sto ne ukljucuje posedovanje i ne trazi nista zauzvrat.

    Ljubav je sama sebi nagrada.

    Ko ne ume tako da voli,ne voli uopste.

    Otuda i ljubavni jadi...
    Ne zato sto volimo.
    Vec zato sto se bojimo da bez ljubavi ostanemo.

    A,kako onaj ko zaista voli moze ostati bez svoje ljubavi?

    Znam da me cesto optuzuju da svet gledam ruzicastim naocarama...a mozda svet i jeste zaista lep?

    Autor stepskivuk — 09 Avg 2011, 18:40

  4. znaš li zašto.zato što si mlada ,blago tebi.

    Autor mediterraneo — 09 Avg 2011, 19:20

  5. U pravu si stepskivuče danas svašta nazivaju ljubavlju. Moja najveća ljubav su deca, a one emotivne ljubavi bilo je, ima i biće, ali ja gledam život realno ne mogu nekog da volim, a da ne tražim da to bude obostrano. Ne mogu ja voleti nekog ko mene ne voli kakva je to ljubav? Šta je održava? Možda je svet lep, ali ja sam dosta puta u stvarnosti povredjivana pa ne gledam to tako ružičasto. Pozdrav

    Autor lloreta — 09 Avg 2011, 20:06

  6. Zašto. Ko zna zašto je to dobro? U svemu tome ja vidjeh mnogo lijepih osobina. Vjeruj da uvijek postoji bar neko ko sve to vidi.
    pozdrav

    Autor mandrak72 — 09 Avg 2011, 22:13

  7. *stepskivuk
    Hvala, i ja gledam svet ružičasto : I ono što nije ružičasto, ja ga bojim da budem . I kao što sam mnogo puta rekla : to je moj blagoslov i moja kletva ... Ljubav jeste sama sebi nagrada . Mora biti nade, ja ne znam čemu onda život ako nema nagrade !

    Autor mimche — 09 Avg 2011, 22:52

  8. *lloreta
    Ja sam povređena na dnevnoj bazi, ali i dalje imam "stars in my eyes" i gledam sve ružičato . I volim sve ljude čak i kada oni ne vole mene ... Ispočetka to nije bila stvar izbora, ja sam jednostavno volela sve odreda i patila i lupala glavu, a sada se više ni ne trudim da prestanem, dođe mi kao stvar izbora . Samo sa vremena na vreme mi dođe "žuta minuta" pa napišem nešto ovako ! :) Pozdrav !

    Autor mimche — 09 Avg 2011, 22:54

  9. *mediterraneo
    Eh, pa može se biti mlad i kad se ostari (kako ja to volim da verujem), samo ako je duh čio i vedar i vrckast kao mladić/devojčurak ... :)) Da, mladost mi ne da mira !

    Autor mimche — 09 Avg 2011, 22:55

  10. *mandrak
    Eto, već mi je lakše . Dok postoji bar neko ko to vidi ... Pozdrav ! :)

    Autor mimche — 09 Avg 2011, 22:56

  11. umesto komentara :)
    i jedna lepa misao Meše Selimovića:
    Neki su gluvi na tudje reči, oni su nesreća i sebi i drugima. Ali uvek treba pokušati. Pitaćeš_ zašto?
    Nizašto. Da bude manje gluvo i pusto.
    Prijatno!

    Autor domacica — 10 Avg 2011, 12:24

  12. Duša ti je lepa, čista, neiskvarena, a samim tim i ranjiva. Pokušaj za početak da spoznaš šta i ko ti je u životu važan. Glavu gore, lepotice! :-)

    Autor razmisljanka — 10 Avg 2011, 14:02

  13. *domacica
    Lepa misao, baš prikladna ! :))

    Autor mimche — 10 Avg 2011, 16:48

  14. *razmišljanka
    Jooj ... Pa rasplakaste me ! :) Puno hvala ... Nisam sigurna da li sam zaslužila sve te pohvale ali mi prija (i više od toga, daleko više) da me neko tako vidi ... :) Pozdrav !

    Autor mimche — 10 Avg 2011, 16:50

  15. Пост си написала, у коментарима читам и да знаш одговор - ја сам сувишна овде, те само загрљај велики остављам!:)))

    Autor pricalica — 10 Avg 2011, 17:04

  16. *pricalica
    Pa kako biste Vi ikada mogli biti suvišni ? :)
    Zagrljaj će ovde biti sasvim dovoljan ! ;) I ja uzvraćam isto tako ...

    Autor mimche — 10 Avg 2011, 17:11

  17. Naravno da si zaslužila. Sama činjenica da sebi postavljaš tolika pitanja je odraz tvoje inteligencije i osećajnosti, pokazatelj da ne živiš nagonski. Hvala na pozdravima :-))

    Autor razmisljanka — 10 Avg 2011, 18:02

  18. Uh... Pokazatelj da (citat) "ne umem da živim, a zovem se čovek !"
    Hvala, u svakom slučaju ...

    Autor mimche — 10 Avg 2011, 18:06

  19. Uh, uh! Zavisi šta podrazumevaš pod "živim". Možemo puno da pričamo o tome. Normalno je da u tim godinama (vidim da si mlada) sve shvataš ozbiljno i sve ti je važno. Videćeš da će biti sve u redu i da ćeš vremenom naučiti da zaštitiš sebe, a da ostaneš tako tanana i lepa. Cmokić za tebe!

    Autor razmisljanka — 10 Avg 2011, 18:43

  20. divan tekst, prepoznala sam sebe od pre nekih petnaestak godina... slazem se sa mediterraneom, mlada si, blago tebi... sve ce to biti lepo i divno, i zapamti: kad volimo boli, a kad boli znaci da smo zivi! :)
    pozdrav ;)

    Autor suncica — 10 Avg 2011, 23:01

  21. *razmišljanka
    Da, mlada sam, tek mi je 16 . Imam još ceo život (ili barem odbar deo istog) da mozgam i mudrujem ... Shvatila sam da je ono što je za mene život, za nekog drugog možda beznačajno . Na primer muzika, čitanje, pisanje ... Tako da ... Umem ja da živim ... ;)
    Cmok

    Autor mimche — 11 Avg 2011, 09:37

  22. *sunčica
    Hvala ... I tetka mi je rekla da će to sve da sazri, kako i ja sazrevam i stasavam ... :))
    Pozdrav ! ;)

    Autor mimche — 11 Avg 2011, 09:38

  23. Nemaš pojma,koliko mi je drago što sam ovo procitala. Pronalazim se u skoro svakoj tvojoj rečenici.Nekad, čak pomislim da sam sa druge planete ( jupi! sada imam "zemljakinju" :P ). I nemoj više da budeš tužna zbog ljudi,niko nije vrijedan tvoje patnje.Počni da gledaš svijet kroz ruzicasta stakla( i ja to isto pokušavam 8-) ),ako budeš razmišljala o tome kako je svijet okrutan osjećaćeš se još gore.

    pusa (:

    Autor lalala — 14 Sep 2011, 22:33

  24. Ehh, kako mi je drago što je tako !
    Gledam ja svet kroz ružičaste naočare, NON-STOP ! Onda nevolja nastane kad ih skinem ...
    :***

    Autor mimche — 15 Sep 2011, 08:47


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me