Hoću nekoga ko će primetiti da su moje oči pretežno zelene, a samo malim delom, ne potpuno smeđe, kao što se čine ...
Ko će primetiti da mi je kosa zimi braon, na jesen kestenjasta, na proleće karamel boje, a uvek ima zlatni odsjaj koji leti posebno dođe do izražaja ...
Hoću nekoga ko će da se potrudi ... (Dalje)
Javlja se u meni, tiho i nečujno,
želja da sve pojednostavnim,
sušto suprotna dosadašnjoj želji i prekoj potrebi
da sve zakomplikujem tako da ga Bog otac ne može više odmrsiti !
Da l' su ovi novi momenti plod odrastanja, ili ne - ne znam !
Ali sviđa mi se kako su me usmerili i šta su mi do sada doneli ... (Dalje)
Pogledaj me u oči …
Primetićeš da su pretežno zelene, braon oko zenica …
Pogledaj malo dublje … (Dalje)
Pre nego što bilo šta napišem važno je da istaknem da ja imam neverovatno gustu i poprilično dugu kosu čije sušenje (fenom) iziskuje sat vremena …
A sad … (Dalje)
Još dva razloga pravdaju moju zaljubljenost i opčinjenost Novim Sadom : (Dalje)
Opet ja i moj 200 na sat život …
Juče sam sastavila rekordnih 10 dnevnih, radnih sati van kuće …
I imala krajnje ispunjen dan … (Dalje)
Šetam ja sinoć gradom …
Bila sam srećna preko svake mere …
Oduševljena lepotom mog grada …
Ne bih li svoju radost izrazila, počela sam da pevam …
Ove dve pesme našle su se na repertoaru : (Dalje)
Otprilike ovo vreme, prošle godine …
Kada postavljaju one viseće ukrase po čitavom gradu, koji u meni bude detinju radost …
Kada koža zatezanjem stavlja do znanja da je hladno vreme došlo iznenada, te da ona nije spremna !
Kada počinjem da nosim sivu kapu …
Kada ponovo počinje hor u školi …
Idemo kući … (Dalje)
I dalje se Bogu molim da čeka i moje pokajanje i da me ne ostavi, iako znam da spasenje ne zaslužujem, oslanjajući se, ne na svoju zaslugu, već na Njegovu beskrajnu milost …
Otvaram kovčeg bez dna, u kome držim sve svoje bisere i vadim dva, nebitno koja, svi će doći na red … (Dalje)
Za 1000 godina, u nekom dalekom gradu, priča će glasiti ovako :
"Pre 1000 godina, u dalekom gradu, Novom Sadu, živele su dve devojčice : jedna je umela svakog da nasmeje, a druga svakog da natera da zapeva ... Zamislite samo, šta su sve mogle zajedno !"
Posvećeno mom Suncu, koja me uvek nasmeje, a koju ja uvek nateram da peva ...
^.^ (Dalje)
1. Osnova i uslov za brak je ljubav !
2. Rekli ste : u dobru i u zlu …
3. Obećali ste : dok nas smrt ne rastavi .
4. Pogrešno je stupati u svetu zajednicu, ako su namere išta drugo osim čiste i iskrene …
Jer ste grdno pogrešili !
Raspravljam se ja sa tatom :
„Mršava si …“
- „Nisam …“
„Pa dobro nisi … ali jesi !“
- „Nisam …“
„I nisi … ali jesi … Nekako si krhka … tanka … Mada … možda to tako treba …“
Nisam odgovorila … Nisam mogla …
E moj tata !
Pa krhka je moja najomiljenija reč na celom svetu !
Htela sam da budem krhka, pre nego što sam znala šta to znači ! (Dalje)
Ako je on kriv ... zašto mene noću budi (i drži budnom) neopisiv i neizdrživ bol u grudima ?
Zašto sam ja ta koja mora da se skuplja i ušuškava, a zebnju ništa ne zaustavlja ?
x( (Dalje)
Ne sećam se kada sam počela da pravim nakit …
To je jedna od onih stvari koje Vam se toliko uvuku pod kožu da ubrzo steknete osećaj da to oduvek radite …
Tako ja imam osećaj da ceo svoj život ja popravljam nešto pokidano, falično ili pravim nešto novo . (Dalje)
Lake misli : da budeš psihički "lak" - za podneti
&
Laka hrana : da budeš fizički lak - za poneti !
;)
Nebitno iz kog razloga, danas sam, u jednom trenutku bila izuzetno neraspoložena i razočarana ...
Kao uvek, Sunce moje (drugarica) pokušava da me oraspoloži, samo što ne dubi na glavi !
Prvo mi je napisala diiivnu pričicu, koju ću zadržati za sebe, a potom mi je otpevala pesmicu koju ću rado podeliti, pošto postoji mogućnost da će se još neko, služeči se njom - oraspoložiti u trenu ...
Meni se čini da bi mene uvek oraspoložila (odmah počnem da se smejem kao da nemam jedne brige na svetu !) ...
Bez daljeg (besmislenog) odugovlačenja, evo pesmice : (Dalje)
„Ja sam u crkvi više nego ti !“, reče meni profesorka građanskog vaspitanja, dok nas je čuvala, čekajući da se vrati naš veroučitelj . Ova rečenica usledila je nakon rasprave koja se povela između nje i mog odeljenja . Ona nam je rekla da, ako ona predaje građansko, ne znači da ne veruje u Boga … Pa se tako obratila meni, iako ja uopšte nisam učestvovala u raspravi …
Prava izjava – pogrešno dete ! (Dalje)
O radosti !
Sećam se da sam ja plakala, svaki put kada bih čula taj hor … Toliko sam bila ganuta njihovom anđeoskom pesmom … I uvek bih podizala pogled i pokušavala da ih vidim u pevaonici … (Dalje)
Shvatila sam da ne želim da se nađem u situaciji kada ću, gledajući (unazad) svoj život : videti da sam se najveći deo vremena plašila da isti živim !
Iz ove moje odluke proizašla su mnoga dejstvovanja, za koja ranije nisam verovala da sam kadra ...
Čini mi se da se tako savladava strah ! (Dalje)
Nisi đubre !
Nisi ni pokvaren …
Tj. možda jesi ali ja nisam u stanju da te kao takvog vidim …
Dakle, ti si super !
Samo, ne razumem te, ali uopšte !
Ti si meni misterija, nad misterijama !
Upoznali smo se i super se slagali, čak i pre toga, a naročito nakon što smo se upoznali …
A sada me ti ne prepoznaješ … Ili se barem praviš da me ne prepoznaješ !
Ali … (Dalje)
Dođe ti vreme kada shvatiš (ushićeno) :“Čoveče, ala sam ja srećan …“
Ne znaš zašto …
Ili možda znaš ?
U svakom slučaju, nema poente naglašavati zašto – dovoljno je što si ti svoje sreće svestan .
Tada postaješ optimista …
Tako je lako !
Jedina je nevolja što ne dođe baš svima ovo vreme … (Dalje)
Ni mene zadatak nije zaobišao (da jeste, zabrinula bih se) . Moram da zamislim i predstavim iz svog ugla blogere koje ne znam … A budući da ne znam nikoga – čeka me veliki posao !
Svako ko se barem malo upustio u čitanje mojih mudrolija zna šta meni muzika predstavlja (malo je reći sve) i neće se iznenaditi činjenicom da sam odabrala da vas sve predstavim kroz muziku …
Pa, da počnemo : (Dalje)
Od svih svojih zašto, izdvojila sam par i za tebe : (Dalje)
Htela bih da poručim svima … Čitavom ovom svetu, sa kojim nikako ne uspevam da dostignem nivo međusobnog razumevanja : ako se smejem –to ne znači da sam srećna ! (Dalje)
Znaš li da su ono bili moje srce … ljubav … što sam ih tebi pružila ?
Opruženih dlanova, ne razmišljajući, puštajući srce da me vodi .
Isto ono srce koje je jedva dočekalo da iskoči iz grudi i poleti tebi u susret … (Dalje)
Kao što naslov kaže - vodim vas na izlet, daleeeko od svega što bi se kod mene moglo naći i od mene očekivati ... O čemu je reč ? Evo ovako : (Dalje)
SRBIJO (!!!),
moja najdraža ... jedina ... ludo voljena, Srbijo :
Čuvaj svoje parče neba dok još imaš šta da nazoveš svojim !!!
"...od ovoga što zovemo našim svetom neće ostati ni ime, ni iko živ da ga izgovori." - Ivo Andrić, Znakovi pored puta
Bogo moj,
Samo ljubav …
Samo ljubav ištem, jer mi samo ona treba .
Samo ljubav iščekujem, jer samo nju želim .
Samo ljubavi se nadam, jer je ona sve !
Naravno, težim ja i zdravlju, miru, slozi, nadi, inspiraciji, poletu, radosti, oprostu, snazi …
Ali ljubav j osnova i ne vidim zašto bih tražila sve to, kada ću sve dobiti uz ljubav … (Dalje)
Piše meni drugarica mail (tačnije, odgovara na moj) : (Dalje)
Koja je poenta čuvati svoje srce, da bi ga dao nekome posebnom ?
Kada taj nema pojma kakvu pažnju i ljubav uživa, sa tvoje strane ???
Kada, na taj način, ne može ni da je ceni i vrednuje kako dolikuje …
A ti umireš od želje da zna ! (Dalje)
Jedva sam (i dalje ne mogu da verujem da jesam) našla vremena da lepo, pošteno zapišem sve što se izdešavalo … Puno toga imam da kažem, pa ću pričati hronološki :
Juče, idem na bus .
Putanja : krivolinijska .
Cilj : Saborna crkva .
Viši cilj : proba hora, za mene ujedno i audicija . (Dalje)
Ne znam gde se nalazite, niti kakvo je tamo vreme, ali ovde, kod mene, u Novom Sadu (Kamenica) – PLJUŠTI !
Ljudi bi se mogli zapitati šta su to uradili da naljute nebo, pa im ovako uzvraća . Ali ja ne …
Ja se pitam : šta sam li ja to uradila da ovo božanstvo zaslužim ? (Dalje)
Jedna suza skotrljala se duž desnog obraza ...
Odmah potom i levi je ukrasila jedna takva .
Ova je imala malko drugačiju putanju :
Ona je završila na usnama ! (Dalje)
Šta dete od 16 godina može da kaže, što neko drugi već nije rekao, ili što bilo ko drugi ne bi rekao daleko bolje i umešnije ?
Ponovo imam priliku da pišem o neverovatnom spletu srećnih i interesantnih okolnosti i dešavanja … (Dalje)
Kako samo možeš da me se ne sećaš ?
Kako si mogao da zaboraviš ...
svaki pogled ?
svaki susret ?
svaki razgovor ?
svaki osmeh ?
Znam da nije nešto,
ali nije ni ništa !
Kako si sve to tako lako smetnuo s' uma ? (Dalje)
Samo da prođe …
Strpljivo ću da čekam i da se nadam da će proći !
A onda ću da budem đubre . Pravo pravcato đubre …
Neću da se zaljubim . Ne dam svoje srce !
Ne dam i gotovo ! (Dalje)
Sinoć sam sanjala dirljiv, realan i skoro stvaran san, kakav dugo nije ispunjavao moje sate odmora … (Dalje)
Upravo sam duboko udahnula …
Onako baaaaš duboko ! :P
Kako dugo nisam .
Nekako to nije bila prosto fizička stvar, kako inače biva .
Kao da su čitav moj organizam, duša i telo, osveženi klikom na „refresh“ (sve ovo u nedostatku boljeg izraza)…
Odmah sam jasno (tj. jasnije) videla sve . (Dalje)
Ovim člankom, ja ne pokušavam da kažem ništa posebno, a opet pokušavam da kažem sve ... (Dalje)
Sve ravno, a nigde kraja . Pustinja …
Sunce peče, a za hladnije vreme ne pamtim .
Jeza i drhtavica što prožimaju čitavo biće .
Žamor … Bujica glasova . (Dalje)
U okviru Međunarodne nedelje pevanja, The ZAZ bend nastupio je u Novom Sadu, na Petrovaradinskoj tvrđavi . Ja sam se hvala Bogu našla u mnogobrojnoj publici ... (Dalje)
Powered by blog.rs
| « | Decembar 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
