Moje mudrolije

25 Nov, 2010

Nikad nećeš svima ugoditi !

, — Autor mimche @ 18:42

U svojoj okolini imam par (žalosnih) primera ljudi koji ne smatraju svoja dela vrednim (ili barem ne dovoljno) ako ne dobiju priznanje od drugih ljudi ! Pretpostavljam da je u prirodi svakog čoveka da želi da bude prihvaćen i da se negde uklopi ali koliko nesiguran čovek mora biti da ne ceni sam sebe ako ga drugi ne cene ? A to deluje baš obrnuto ... ko ceni sam sebe - cene ga i drugi ! Osećaj pripadanja jeste vrlo opojan i primamljiv ali značajnije je osećati svoju vrednost i sam je biti svestan nego tražiti priznanje od drugih ljudi ! Kada znaš koliko si jedinstven ljudi ne moraju da znaju koliko ti sebe ceniš ali ti to znaš i to je uvek uz tebe kao nemi podsetnik na sopstvene vrednosti ... To je kao ona priča :

Svijetu se ne može ugoditi

Jedan čovjek, idući iz varoši kući, jahao na magarcu, a njegov sin, momčić od desetak godina, išao pored njega pješice. Susretne ih jedna žena i reče:

- To nije pravo, brate da ti jašeš a dijete da ti ide pješice; tvoje su noge jače od njegovih!

Onda starac sjaše sa magarca, a podigne sina na sedlo. Malo dalje, sretne ih druga žena koja reče:

- Nije lijepo od tebe, momče, da ti jašeš a otac da ti ide pješice. Tvoje su noge mnogo mlađe.

Na to i otac i sin uzjašu magarca, pa krenu dalje. Sretne ih treća žena, pa kaže:

- Kakva je to budalaština: dva matora magarca na jadnoj, slaboj životinji! Trebao bi neko da uzme batinu, pa da vas obojicu stjera.

Onda otac i sin sjašu sa životinje i obojica krenu pješice: otac sa jedne strane, sin sa druga, a magarac u sredini. Sretne ih četvrta žena pa kaže:

- Ala ste vi tri čudna druga! Zar nije dosta da dvojica idu pješice? Ne bi li bilo lakše da jedan od vas jaše?

Onda otac reče sinu:

- Mi smo obojica svakako jahali na magarcu, sada valja da magarac jaše na nama.

Otac i sin obore magarca na zemlju, jedan mu sveže prednje a drugi zadnje noge, pa ga onda uzmu među se na kolac i tako ga ponesu. Kako su se žene, koje su ih susretale, jos više smijale i čudile, otac baci magarca na zemlju, i počevši ga driješiti poviče:

- Ja sam luđi i od ovoga magarca, jer hoću cijelome svijetu da ugodim! Od sada ću sa svojim magarcem da činim što je meni volja, a ljudi neka govore što im je drago.

Tako otac uzjaše magarca, a sin krene pješice pored njega kući.

I zato ... treba se vladati samo prema svome osećaju ne preterivati u razmišljanjima ... hoće li to drugi podržati ? Prave reči, u pravo vreme svakako su korisne ali ima dosta onih izrečenih sa ne tako dobrom namerom ...


Komentari

  1. Slazem se sa tobom!
    Ljudi cesto pokusavaju da ugode ljudima, svetu. Dopustaju da drugi odredjuju njihove puteve, zivot... I onda se kaju.
    Hvala na podsecanju da moramo da verujemo u sebe i svoje odluke, da sami biramo put i verujemo da ce nas zbog toga ljudi ceniti!

    Autor Tijana — 23 Avg 2011, 15:54

  2. Molim, zadovoljstvo mi je ! :))

    Autor mimche — 23 Avg 2011, 19:32


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me