Reči, kraste i ožiljci
Stalno se susrećem sa istim problemom : iznenada mi se javi misao koja mi se učini vrednom beleženja … To i učinim . Onda na nju krenem da nadovezujem još jednu, najčešće na silu, oslanjajući se na kvantitet, umesto na kvalitet reči ! Tako ne-retko imam utisak da se gubim u tom natezanju i prisilnom pisanju ! Na primer u sledećoj rečenici :„Navikla sam da beležim sve što se zbiva u mom životu . Ne znam kada sam počela ni zašto to radim ali to je postala moja potreba, moja duševna hrana . Sve što zateknem na životnom putu ja pretvaram u članak, formu dnevnika ili pak jednu složenu rečenicu koju neprestano ponavljam iako je već izgubila značenje koje je imala samo u trenutku kada se rodila, a možda ne ni tada !“Počela sam sigurno, planski i sistemski,a pred kraj sam se toliko izgubila da ni sama nisam znala šta pokušavam da kažem !Ne smem da dozvolim da moje pisanje spadne na to … Na žilavo čupanje reči koje još nisu sazrele ! One, kao kraste, moraju da otpadnu same, inače će ostati ožiljak … Pitam se kako će mi poći za rukom da strpljivo sačekam da reči potpuno sazre, znajući da sam od malih nogu gulila kraste pre vremena !
6 Komentari |
0 Trekbekovi
Lepo rečeno.
Izgleda da su ovo kraste otpale same.
Pozdrav
Autor didiland — 07 Maj 2011, 23:36
Jednostavno. Zapiši misao. Pusti je da sazri, ako odmah nije proizvela lavinu misli i reči. Vrati joj se, možda sledećeg puta to uradi. Ne teraj je da se odmah multiplikuje. Uadiće kad ona to može.
Autor sanjarenja56 — 08 Maj 2011, 08:14
Постоје разни периоду у нашем животу, па тако и у писању. Бива и падова са крастама и подизања са ожиљцима. А облутци од каменчића постају све лепшији. :)))
Машем!***
Autor pricalica — 08 Maj 2011, 15:12
*didiland
Hvala, nadam se da je tako ! :) Pozdrav ...
Autor mimche — 08 Maj 2011, 16:43
*sanjarenja56
Sviđa mi se ... PROBAĆU !
Autor mimche — 08 Maj 2011, 16:44
*pricalica
I svaki svoju priču nosi ! :))) Mašeeem*
Autor mimche — 08 Maj 2011, 16:44