Zapisano juče
Ne znam mnogo stvari koje mogu da se porede sa blaženim osećajem koji me je upravo preplavio … To je onaj osećaj kada ste ubeđeni ( i skoro bez izuzetka pokaže se da ste pogrešili ) da Vam ništa i niko ne može nauditi, da ste savršeno sigurni tu gde jeste, tako kako jeste ! Pričam o neverovatno opojnom osećaju koji ume da ulije znatno samopouzdanje na granici sa drskošću (ili je to barem kod mene slučaj). Kao što : „Vetar najvećma duva, onda kad hoće da prestane“, tako i ovaj osećaj i samopouzdanje koje vuče za sobom dostignu pozamašnu razmeru baš pre nego što će ih nestati bez traga, ne bi li ustupili mesto brigama i nevoljama . Javljaju se kao letnji pljuskovi : dođu iznenada, niotkuda, liju svom snagom, kratko traju, nestaju iznenada kao što su i nastali . Nikada ne znam kada će se ponovo javiti (ne isključujući mogućnost da se možda nikada više neće javiti) ali svaki put kada se to desi, ubrizgaju u mene dozu snage i poleta koji struje mojim venama određeni vremenski period nakon što „oluja“ prođe …
2 Komentari |
0 Trekbekovi
...meni to dodje kao infuzija...do sledece...ako mi pre toga ne pukne vena...i.
...poz!
Autor izabella — 06 Jun 2011, 21:07
:))) Baš tako : ako pre toga ne pukne vena ! Pozdravljam ! (=
Autor mimche — 06 Jun 2011, 21:14