Moje mudrolije

21 Jul, 2011

Duša će osvetliti put u mraku

, — Autor mimche @ 14:36
 Ne postoji pravi način da započnem ovaj članak …Nijedan dovoljno ispravan i čist za ono što nameravam da kažem …Zato ću jednostavno da pređem na stvar :Upoznala sam autističnu devojčicu .Malo stvari povodom tog susreta mogu da kažem  To je nešto što treba doživeti ! Pomalo je strašno, iz prostog razloga što slama srce videti nekoga kome je štošta uskraćeno i nedostupno, ali to je nešto što bih svakome poželela …Pre svega – ona je prelepa !Prijatna je i topla i vrši snažan uticaj na ljude oko sebe . Na mene svakako jeste . Oplemenila je, ne samo moje životno iskustvo, već i moju dušu . Pokrenula je u meni lavinu osećaja, za koje nisam uopšte znala da sam sposobna da osetim . A svo vreme sam imala osećaj da me čita kao knjigu, prodirući kroz mene, na putu do tih osećaja . Pred njom niko ne može ostati ravnodušan ! Dok sam slušala kako priča u susednoj sobi, srce mi se slamalo od tuge i očaja koji me je zahvatio zbog  tolike nepravde, kojoj sam posvedočila . Ali kada je ušla u prostoriju u kojoj sam se ja nalazila i stala da me posmatra, istog trena sam se smirila i počela da se osmehujem . Tako je delovala na mene čitava 2 sata, koliko sam provela u njenoj blizini .

Kada sam je upoznala, dopustila mi je da joj dotaknem ruku . Taj dodir je još jedna stvar koju je nemoguće opisati … U tom trenutku, ništa drugo nije postojalo . Samo radost što je dopustila da je dotaknem i ogromna, neutešna želja da je zagrlim .

Pre nego što je došla, htela sam iz sopstvene kože da iskočim i da u moju kožu uđe neka daleko bolja i čistija osoba i da joj se takva predstavim .Videla sam koliko se lomi i koliko joj je teško kada je stajala pored mene . I ja sam patila sa njom, prezirući svoju nemoć . Želela sam da uradim nešto da joj bude prijatno, da se smeje … Znala sam da će na taj način, i u tom slučaju i meni samoj biti lakše .I kao da nisam dovoljno blagoslovena samom činjenicom što sam je upoznala, dok je prolazila pored mene, ispružila sam joj ruku, dlanom okrenutu ka gore (kao što mi je tetka rekla da postupim), a ona je žurno prošla pored mene, ovlaš mi dodirnula ruku i osmehnula se . Tetka mi je odmah rekla da je to retkost, da tako ostvari kontakt sa nekim . Nije bilo potrebe da mi bilo šta objašnjava . Sve sam shvatila … I sve sam osetila … Bukvalno – sve ! Bilo je božanstveno !!!

Poznajući sebe, već vidim da me ovo promenilo za ceo život, jer je to iskustvo, pod čijim ću se posrednim uticajem ja nalaziti zauvek …


Komentari

  1. Susret otvorenog dlana...otvorene duše. Zaista za pamćenje

    Autor sanjarenja56 — 21 Jul 2011, 15:17

  2. Sanjarenja
    Tako to izgleda kratko i jasno opisano ! :)

    Autor mimche — 21 Jul 2011, 15:22

  3. Dlan na gore... srce na njemu...jednostvan treptaj dve duse u dodiru... Emotivno. Snazno.

    Autor merkur — 21 Jul 2011, 15:53

  4. :)

    Autor mimche — 21 Jul 2011, 16:00

  5. Drugi nekako bolje pronalaze reči da opišu to što sam ja doživela ...

    Autor mimche — 21 Jul 2011, 16:01

  6. Susret sa takvom djecom koja su iz bilo kog razloga ometena u normalnom razvoju ( nasem poimanju normalnog razvoja ) ostavlja u covjeku osjecaj koji je mix tuge, bijesa, nemoci, osjetis potrebu da ih volis vise i snaznije, ne bi li im se na taj nacin bar malo priblizio...

    Autor spinner — 22 Jul 2011, 13:10

  7. Poznajem dva dečaka. Teško je o tome pričati, zaista.

    Autor roksana — 22 Jul 2011, 14:37

  8. *spinner
    Sve to i mnogo više ! Samo se ne da sve rečima kazati, jer onda ne bi bilo prave lepote u tom susretu ...

    Autor mimche — 22 Jul 2011, 15:16

  9. @roksana
    Eto, onda se razumemo ...

    Autor mimche — 22 Jul 2011, 15:18

  10. Ispružena ruka najjasniji je znak za čitanje i razumijevanje.
    pozdrav

    Autor mandrak72 — 24 Jul 2011, 12:20

  11. mandrak
    ... Kao što sam nedavno naučila ....
    Pozdrav ! :)

    Autor mimche — 24 Jul 2011, 12:27


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me