Moje mudrolije

05 Avg, 2011

Kuda ?

, — Autor mimche @ 20:16

Šta radiš kada shvatiš da te osoba koju već 10 godina zoveš najboljim prijateljem ne inspiriše ?

A ti si osećajna i strastvena duša i preko ti je potrebna inspiracija, a crpiš je iz svega, svačega i svakoga ko (ili što) ti se svakodnevno nađe na životnom putu .

Šta kada uvidiš da je osoba koja ti toliko znači i koja zauzima tako pozamašno mesto u tvom životu daleko iza tebe ?

Tvoj napredak je nepobitan dok je ta osoba izrasla u nešto što tebi više nije prijatno . Ili se možda smanjila ?

Kako da se postaviš, kako da reaguješ kada se suočiš sa nemom činjenicom da je tvoj sopstveni  polet usporen jer vučeš tu tromu osobu za sobom, čekajući barem dašak ambicije, strasti, poleta ili želje, a ništa od toga ne dolazi …

Da li se, brinući se za sebe, polako udaljavaš od te osobe i ne dozvoljavaš da te vuče dole ? Ali možeš li u tom slučaju da kažeš da ti je ikada bilo zaista stalo ? Ili pustiš da te vuče sve dublje u svoj nepokretni svet ? Ne ispadaš li tako naivan i zaluđen, bez ikakve potrebe ?

Kako da pomogneš nekome ko ne shvata da ima problem ? Kako kada si sve probao ? Kako, kada te je želja minula ? Ta osoba više ne pokazuje interes za tvoj život i za tebe . Kada joj pričaš o svojim razmišljanjima, strpljivo sačeka da ispričas šta imaš (a nikada ne ispričaš do kraja jer se svaki put suočiš sa njenom nepažnjom, jasno ocrtanom u izgubljenom, oduzetom pogledu), a onda krene o površnim stvarima . O istim onim površnim stvarima koje su ti pomogle da shvatiš da ti je baš ta naročita osoba najbolji prijatelj, a ne sve one površne i plitke ličnosti od kojih inspiraciju nikada nisi ni očekivao/la .

Ne samo da apsolutno ne želi udeo u tvom svakodnevnom mudrovanju (koje je tebi svetinja i koje bi rado podelio/la sa njom …), već se ne bavi ni svojim sopstvenim .  Nikada ti neće reći : znaš, razmišljao/la sam o životu, ljubavi, sreći, meni, ljudima, prirodi, određenoj situaciji ili bilo čemu što svakako mora proći kroz um radoznale i zdrave osobe … Nema ideje, ne pokazuje kreativnost niti bilo kakve stvaralačke nagone … Ne zna gde će biti za 10 godina ali nema ni neku fantaziju, pretpostavku ili želju (a ti je razvijaš otkad znaš za sebe) .

Kako pomoći takvoj osobi ?

Može li joj iko drugi pomoći ?

Treba li neko da joj pomogne ?

Šta učiniti ili ne učiniti ?

Šta da radim ?


Komentari

  1. teško je , , imam slična iskustva i razočarenje. davno sam čuo misao da prijateljstvo ne mora biti jako samo zato što je staro- sad mi se čini da je to tačno.

    Autor mediterraneo — 05 Avg 2011, 21:13

  2. Takva osoba ce te samo povuci na dno.Moras pomoci samo sebi...da odes.
    To je jedini i pravi put.
    Navika je najgora stvar na svetu.Pogubna.Izgubis sebe.

    Autor unajedina — 05 Avg 2011, 21:45

  3. *mediterraneo
    Drago mi je da je neko bio u mojoj poziciji, ja i dalje odbijam da verujem da je tačno !

    Autor mimche — 05 Avg 2011, 21:49

  4. *unajedna
    Da, moćna je navika ... Mislim da ću pokušati još par stvari ... Kao u "Derviš i smrt" prvo ću joj privući pažnju, a onda brzo ratosiljati onim što me muči . Pa ćemo videti ...

    Autor mimche — 05 Avg 2011, 21:50

  5. Ми би требало најпре да вас обе/обоје довољно познајемо да бисмо могли нешто конкретно и рећи. Али не знамо, па је некад и незахвално. Но људи се срећу и разилазе, важно је никад врата не залупити. Ако не иде тад, можда ће некад, а и ако не иде са нама, можда ће са другим разговор кренути. И оно што је нама привлачно, не мора бити и другом; штавише, може да му и штети. Машем!:)

    Autor pricalica — 05 Avg 2011, 22:22

  6. Једног дана се пробудиш и јутро буде кишно, а цвет поред прозора процветао у предивне црвене латице, мирис свежег ваздуха ушао у плућа и ненадана порука на телефону од ... шта рећи слика и прилика и тада текст поруке ... и ти у себи и ван себе, време откуца и одлучиш и идеш даље, на семофору се отприлике до 3 мин чека, а живот не може да чека..

    Поздрав ти одлучи

    Autor krilaandjela — 05 Avg 2011, 23:17

  7. Eh... Ja sam imao mnogo takvih prijatelja u životu. Moraš da shvatiš da se ljudima u nekom trenutku života putevi prosto raziđu. Tuđim putem ne možeš da ideš, jer ćeš biti večno nesrećna, a svoj da napustiš, bilo bi suludo.
    Pozdrav

    Autor mcdreamy — 06 Avg 2011, 06:04

  8. *pricalica
    Slažem se, nemam šta da dodam . U znak odgovora : Mašem ! :)

    Autor mimche — 06 Avg 2011, 08:09

  9. *krilaandjela
    A to što moram da odlučim brzo brzinski nimalo mi ne olakšava stvar ... Pozdrav !

    Autor mimche — 06 Avg 2011, 08:10

  10. *mcdreamy
    Ne znam, mnogo me plaši ideja da bi nam se životni putevi mogli razdvojiti ... Ili da su se možda već razdvojili !
    Pozdrav

    Autor mimche — 06 Avg 2011, 08:11


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me