... Kiša ...
Upravo sam se vratila kući iz škole ... Šetala sam po kiši (iako sam imala kišobran u torbi) koja je bila dovoljno slaba da ne bude jaka, a u isto vreme i dovoljno jaka da ne bude slaba ! Ja obožavam ovo doba godine ... doba kada mi se pred očima menjaju godišnja doba i kada sam svedok savršenog sklada i funkcionisanja prirode . Imam sreće da živim u mestu gde zapravo vidim kako se godišnja doba menjaju pošto znam da se u nekim toplijim krajevima smenjuju samo leto i nešto što oni nazivaju zimom ... Kada su kapi kiše dodirnule moje lice osetila sam već dobro poznatu toplinu oko srca . To je zaista umirujući osećaj kada ste sigurni da ste se uklopili i prilagodili prirodi ... svetu, da ste pronašli svoje mesto . Osećate se sigurno i zbrinuto . Nisam mogla da izdržim - podigla sam pogled ka nebu i počela da se vrtim ... Dođe to meni ponekad, pa tako opijena šetam ulicom sve dok me strah od toga da budem viđena u ovom stanju ne otrezni ... Koliko god da je u meni zbrka i haos, kada vidim kako je u prirodi sve povezano, ujednačeno i skladno odmah sam spokojna i osmeh mi ozari lice . Priroda kiše je uvek ista, pa ipak od nje raste trnje u pustinji i cveće u bašti ...
1 Komentari |
0 Trekbekovi
Divnan ti je članak, razumem te u potpunosti i ja imam slične navike...
Autor yeya — 25 Okt 2010, 16:29