Moje mudrolije

20 Jun, 2011

Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi !

, , — Autor mimche @ 19:18

Gde je nestala ljubav ? Šta je sa onim slatkim osećajem golicanja u stomaku koji ti ne da mira, od koga ne možeš da spavaš, ne možeš da jedeš, samo o njemu možeš da misliš, smeješ se bez razloga… ! Ljubav je ta koja te napaja eliksirom sa izvora života … LJUBAV je eliksir, izvor života . Zašto su ljudi već odustali od nje ? Zašto se više ne cene ljubav i njena putešestvija ? Zašto više niko ne piše pisma ? Zašto niko ne praktikuje romantiku i osećajnost ? Zašto svi srljaju ? Zar ne vide da su prave čari prateći efekat opuštenosti i spontanosti, nikako bezglave jurnjave i nasilnog požurivanja nečega što, prirodno dolazi polako i umereno ? Donekle mogu da razumem (kažem donekle) zašto ljudi odustaju od onih velikih ljubavi o kojima čitamo u bajkama i slušamo u romantičarskim žalopojkama … Valjda ljudi misle da se te stvari ne dešavaju zato što im se čini nemoguće da se nešto tako veliko, tako značajno, nešto o čemu se toliko pripoveda, nešto o čemu svi sanjaju, desi baš njima . To nekako i uspevam da svarim (ja ipak ne odustajem od svoje nepopravljivo-romantičarske prirode) . Ali zašto ljudi odustaju od svakodnevne, sveopšte ljubavi kojoj, da se razgori treba vrlo malo, ali zato, jednom kada plane predstavlja grejno telo na duže staze ? Zašto odustaju od ljubavi koja se ogleda u malim znacima pažnje i ljubaznosti u svakodnevnom međuljudskom ophođenju ? Zašto tako lako odustaju od ljubavi za koju su svi, bez izuzetka, sposobni i kadri ? Tako je malo potrebno (znam iz ličnog iskustva) … Vrlo je tanka, jedva vidljiva linija koja razdvaja obično, uštogljeno „hvala“ od srdačnog, iskrenog i osmehom dopunjenog iskazivanja zahvalnosti . Ista priča kod „molim te“, „izvoli“ i t. d. Zar ne vide da svaki momenat, svaka misao i svaki gest obavijeni ljubavlju poprimaju sasvim novu boju … ? Lepu, prijatnu boju, univerzalnu i istu kod svih, koja je ipak zadržala individualnost i jedinstvenost jer svaki pojedinac  uživa u drugoj nijansi i primesi te jedne te iste boje … Zar ne znaju koliko jedno hladno i ne-dovoljno-promišljeno „hvala“, može da zaboli ? Zašto nisu sposobni da zamisle svet u kome se svi vole, ili možda mogu savršeno jasno sebi da dočaraju taj svet ali takvo okruženje ih ne privlači ? Zašto ne prepoznaju ljubav kada je vide, zašto čekaju da im neko pokaže prstom i kaže :“Vidi ljubav!“, pa čak i tada skreću pogled, okreću leđa i odlaze dalje ?

Zašto ?

Nikada neću razumeti . . .

P.S. I sve ovo nije neka romantičarska jadikovka, nego živa i sušta istina …


Komentari

  1. Potpuno se slazem sa tobom, i isto se pitam!

    Autor Tijana — 17 Avg 2011, 18:03

  2. Utoliko je lakše, ako nas ima dve ! ;)

    Autor mimche — 13 Sep 2011, 08:47


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me