Moje mudrolije

18 Avg, 2011

Suviše blizu

, , — Autor mimche @ 21:20

To me užasava !

To me dovodi do ludila i tera na krajnje nepromišljene postupke i reakcije ...

Suviše blizu ...

Iz tog razloga uzmičem, spuštam pogled, crvenim, ne mogu da dišem, vrti mi se sve i svako ... I to baš kada je neko tu - suviše blizu .

Ne zato što nemam prostora, vazduha, slobodu ili bilo šta drugo ...

Već zato što je to previše za mene ... Više nego što mogu da podnesem ....

Pogrešno je verovati da, ako ne pustite nekoga da vam se približi, on vas ne može povrediti .

Pogrešno je, tako mi svega, ako iko to zna, onda sam to ja !

Bićete povređeni, o da ...

Koliko samo to dugo radim . Instiktivno se branim i uzmičem i bežim, a niko me i ništa ne juri . Okrećem leđa i odlazim pognute glave i molim Boga da neko pođe za mnom, da me sustigne i uteši, a otišla sam baš zbog toga . Jer je neko prišao suviše blizu ...

Na kraju, ako vas i ne povredi ta izvesna osoba, povredićete sami sebe, lišavajući sami sebe predmeta čežnje i želje ...

Zadnji put nije bio izuzetak ... Ili možda jeste ?

Videla, svidela, počela da patim (ne uvek tim redom) . Ovaj put, malo drugačije, i sama sam uživala određenu pažnju . I bilo je izvanredno ! Sve dok se nisam trgla i shvatila koliko je to zapravo super ... I koliko blizu ...

Suviše blizu ...

I onda sam opet počela da uzmičem . Počelo je (bez trunčice preterivanja, najbukvalnije, da više ne može) da mi se vrti i manta i prevrće i tumba ...

I promenila sam ponašanje, izbegavam pogled (dobro, jedva malo više nego uobičajeno) i begam !

Obično je to dovoljno da osobe smanje količinu pažnje koju inače odašiljaju u mom pravcu .

Ovaj put, ne .

Na sva moja brukanja, bežanje i povlačenje, on je ostao isti, kao da ne primećuje ...

A ja opet u stanje patnje, što ne mogu da se otvorim, da ne bežim, što je blizu - suviše blizu !

Close enough to start a war
All that I have is on the floor
God only knows what we're fighting for
All that I say, you always say more

I can't keep up with your turning tables
Under your thumb, I can't breathe

So I won't let you close enough to hurt me
No, I won't ask you, you to just desert me
I can't give you, what you think you give me
It's time to say goodbye to turning tables
To turning tables

Under haunted skies I see you, ooh
Where love is lost, your ghost is found
I braved a hundred storms to leave you
As hard as you try, no I will never be knocked down

I can't keep up with your turning tables
Under your thumb, I can't breathe


So I won't let you close enough to hurt me, no
I won't ask you, you to just desert me
I can't give you, what you think you give me
It's time to say goodbye to turning tables
Turning tables

Next time I'll be braver
I'll be my own savior
When the thunder calls for me
Next time I'll be braver
I'll be my own savior
Standing on my own two feet

I won't let you close enough to hurt me, no
I won't ask you, you to just desert me
I can't give you, what you think you give me
It's time to say goodbye to turning tables
To turning tables
Turning tables, yeah
Turning ohh


Komentari

  1. draga ima jedna pesma: "da li to ljubav od nas pravi slabice, il' ja to samo tako izgledam..."
    a ako se pravi da ne primecuje, mozda mu je samo dovoljno stalo...:)

    Autor suncica — 18 Avg 2011, 22:18

  2. Hahah, znam pesmu, često mi je pevuše ... :))
    Može biti, a ne mora da znači = worst case scenario !

    Autor mimche — 18 Avg 2011, 22:23

  3. A da se okreneš i kreneš u suprotnom pravcu?

    Autor sanjarenja56 — 19 Avg 2011, 07:10

  4. Nadam se da ću jednom prilikom uspeti da smognem snage i postupim tako ...

    Autor mimche — 19 Avg 2011, 12:31


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me