Moje mudrolije

Ceo život proživimo rukovodeći se ovim ili onim moralnim načelima ... Stalno smo u trku, trčimo za vremenom, za prostorom, za ciljevima, za ljudima, na kraju sami za sobom i nikako da uhvatimo korak ! Učimo ... o drugima, kroz druge - o sebi ... najvećim delom o sebi . Mora biti jer smo mi sami zaista najveća misterija čovečanstva . Naravno, moram napomenuti i izbore ! Svako malo - raskršće života ! Pa onda moraš stati, pa promisliti sve do tančina, pa pokušati da gledaš unapred ... Pa odabereš put, kreneš stazom - trčeći, hodajući, razgledajući, uživajući u pogledu ili zatvarajući oči . Najčešće na pola puta preispituješ svoj izbor ... Ali šta je tu je, šta god radio nikako nema nazad ! Kao što kažu :"Nikada se nećeš dva puta u istoj reci okupati!" . Svakako možeš se okrenuti, možeš videti put koji si do sada prešao, možda čak i krenuti nazad ali ne vredi - samo ćeš se izgubiti !

Nismo uvek sami - dosta puta nam se put ukrsti sa putevima drugih ljudi pa gradimo neraskidive veze i zajedno podnosimo nedaće i razbijamo barijere ! Da nema drugih ljudi veoma brzo bismo posumnjali da je naš put zapravo stranputica i da nikuda ne vodi ...

Ceo život proživimo rukovodeći se ovim ili onim moralnim načelima ... Učimo, odlučujemo, volimo, praštamo, patimo, pokušavamo (iznova i iznova) ... Ali šta god radili ... pravi smo pobednici, pobednici nad samim sobom (a ovu pobedu je najteže izvojevati) ako u poslednjim momentima kada sagledamo ceo život možemo da kažemo (i da stojimo iza toga) :"Bio sam čovek!" .