Moje mudrolije

Probudila sam se nešto posle ponoći … Tačnije telefon me je probudio . Pogledala sam poruke, zahvalila se svima na lepim željama …. Nisam mogla da se ne zapitam  : šta ću ja ovde ? Ne u krevetu, ni kući, ni u Novom Sadu … Šta ću ja na ovoj planeti, među drugim ljudima ? Zašto baš ja ? Zašto baš sada ? Znala sam da su pitanja krajnje besmislena, što je logično uzevši u obzir da su me ova razmišljanja pritiskala u gluvo doba noći, kada je sve iskrivljeno, pomućuje zdrav razum i rasuđivanje svakome ko je tada budan . Ali nisam mogla da si izbijem nekolicinu pitanja iz glave ! Potom sam iznova utonula snove, tj. nešto što se jedva može nazvati snovima, malopređašnja pitanja pratila su me i tokom tih - nazovi snova … Mislila sam, proći će dok se ne probudim !  Budila sam se u više navrata, proveravajući koliko je sati, razmišljajući, pokušavajući da zaspim … Odustala sam od borbe u 5 do 7 i ustala sam . Kada sam ustala ustanovila sam da svi ostali ukućani spavaju pa sam se i sama vratila u krevet … Ponovo sam pogledala na sat -> 7:15h . To je to . Pre tačno 16 godina, u ovo vreme, ja sam došla na svet ! Srećan mi rođendan … (Dalje)