Ja jesam dosta toga, uglavnom zbunjena, najveći deo vremena !
Da li je moguće da ja zapravo ne znam šta ja želim ? (Dalje)
7 Komentari |
0 Trekbekovi
Inspiracija budi sećanja na dela koja nikada nismo počinili !
Najveća inspiracija je često rođena iz očaja . ~ Comer Cotrell
Svoje strahove zadržite za sebe, ali svoju inspiraciju delite sa svima . ~ Robert Louis Stevenson
Pogledaj u nebo radi inspiracije ! ~Leialoha Cator
Slažem se potpuno i dodajem : (Dalje)
4 Komentari |
0 Trekbekovi
Reči, kraste i ožiljci
Stalno se susrećem sa istim problemom : iznenada mi se javi misao koja mi se učini vrednom beleženja … To i učinim . Onda na nju krenem da nadovezujem još jednu, najčešće na silu, oslanjajući se na kvantitet, umesto na kvalitet reči ! Tako ne-retko imam utisak da se gubim u tom natezanju i prisilnom pisanju ! Na primer u sledećoj rečenici :„Navikla sam da beležim sve što se zbiva u mom životu . Ne znam kada sam počela ni zašto to radim ali to je postala moja potreba, moja duševna hrana . Sve što zateknem na životnom putu ja pretvaram u članak, formu dnevnika ili pak jednu složenu rečenicu koju neprestano ponavljam iako je već izgubila značenje koje je imala samo u trenutku kada se rodila, a možda ne ni tada !“ (Dalje)
6 Komentari |
0 Trekbekovi
Dan & Noć
Često mi se dešava da u snovima naiđem na znatnu količinu nepomućene hrabrosti ... Ona mi omogućava da činim i delam naoružana neverovatnom smelošću ! Da prevaziđem sve barijere (u snu, tj.) ...
A onda se probudim ... dočekam misli novog dana, a one malopređašnje hrabrosti - nigde ! Ni traga ni glasa ...
Sad se pitam : (Dalje)
2 Komentari |
0 Trekbekovi
Već izgubljeno ...
Beležim ovo ne bih li ga sačuvala, a ne vidim da je ono, dobivši pisani oblik - nepovratno izgubljeno ! (Verujući Ivi Andriću)
Žurno uzimam hartiju i olovku i krećem da pišem ...
Brzam, borim se sama sa sobom, sa svojim mislima, pokušavajući da preteknem njihov tok, ne dajući im da uteknu ! Koliko god brzo (pritom nečitko) pisala - nije dovoljno ! Gomila drugih ideja prožima mi svest i donosi napetost ... unosi nervozu i nestrpljivost u svaki kutak moga bića . Dok pišem ovaj red znam kako će izgledati sledeći ... I onaj posle njega ... I naredni ... Ali dok dođem do sledećeg javila se nova ideja ... Pa ja tako, u isto (kratko, večito kratko) vreme važem, sudim, odlučujem, razmatram ... biram (!) reči i kombinacije . Znam šta ću reći ali ne mogu ... muči me griža savest ! Ne mogu samo da bacim misli na papir bez odgovarajuće pripreme i najave (radi ispoštovanja teatralnosti) ... Pa onda opisujem nadugačko, naširoko ... okolo, naokolo ne bih li još jednom prošla kroz sve činjenice (usudiću se da ih tako nazovem) ... Onda mi se učini da nikada neću sazdati pravu podlogu pa odlučim da jednostavno zapišem sirovu, izvornu misao i da je, kao takvu, prepustim slučaju . Ali ... dok dođem do te smele odluke ja pređem dugačak put, tokom kojeg, žureći da se (sebe i potencijalnog čitaoca) pripremim za tu udarnu misao, samo na trenutak, zaboravim i skrenem pogled, odvratim pažnju od moje misli, a ona to spremno iskoristi pa nečujno, neprimetno odleprša . Tražila bih je ... ne znam gde !
I pored svog pisanja - ne makoh se od početka ! Ne rekoh ništa ... Ostaše reči neizrečene da čine ćutanje !
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi
Story of my life
"Kad mislim unazad, ja vidim da sam oduvek želeo da pišem i osećao potrebu za tim . Ta želja i ta potreba postojale su u meni pre nego što sam čestito umeo da pišem i znao o čemu bih mogao pisati ; one su hvatale svako moje raspoloženje i svaku misao, i pokušavale da od njih načine četiri stiha ili parče proze, nekad sa manje, a nekad sa više uspeha, ponajčešće bez uspeha i bez rezultata uopšte . One su me i dovele ovde gde sam ."
- Ivo Andrić "Znakovi pored puta"
Ista priča i u mom slučaju ! Samo ja tek treba da dođem do neke tačke kada ću moći da izjavim ovako nešto ...
3 Komentari |
0 Trekbekovi
Poprište borbi
Život me je zatekao nespremnu ! Nametnuo mi je nešto što se jedva može nazvati izborom ... Moram da odrastem ! Zaista (!) da odrastem .... (Dalje)
7 Komentari |
0 Trekbekovi
Naopačke & Naglavačke
U sveopštoj zbrci koja vlada u mojoj glavi izdvoji se, s' vremena na vreme jedna kristalno jasna, smislena i savršeno logična misao ! To saznanje, tj. svest o postojanju takve misli donese mi u tom trenutku neizmernu radost ! (Dalje)
4 Komentari |
0 Trekbekovi
Ako sam ja - ja, i ti si - ja, ko si onda ti ?
Želim da upoznam sebe !
Ne znam da li će mi ovo poći za rukom pošto ne umem da ocenim čak ni da li ovo iskreno želim i mislim . Ali (!) ... Tata mi je rekao da : (Dalje)
4 Komentari |
0 Trekbekovi
Dragi vršnjaci,
Pišem ovo da bih vam ukazala na propust čiju težinu sada možda ne osećate, ali ubuduće vas može skupo koštati … (Dalje)
5 Komentari |
0 Trekbekovi
Šta nije u redu ?
Ja više ne mogu da živim sa ljudima ! Imam utisak da su svi grubi, besni i netrepetljivi ... Deluje mi nemoguće da su svi ljudi zaista takvi, a da sam samo ja ispravna i pribrana pa ću, kao što me je veroučiteljica učila, (uvek) poći od sebe i pretpostaviti da sam ja ta sa kojom nešto nije u redu ! Ali šta ? Priznajem krivicu samo i jedino za pronalaženje mana ljudima ... U poslednje vreme slabije zastupam svoju tvrdnju da uvek treba verovati u dobro koje postoji u svakom čoveku ! (Dalje)
2 Komentari |
0 Trekbekovi
Rudyard Kipling - If
If you can keep your head when all about you
Are losing theirs and blaming it on you;
If you can trust yourself when all men doubt you,
But make allowance for their doubting too;
If you can wait and not be tired by waiting,
Or, being lied about, don't deal in lies,
Or, being hated, don't give way to hating,
And yet don't look too good, nor talk too wise; (Dalje)
2 Komentari |
0 Trekbekovi
Gospode, prosvetli tamu moju
Polet koji mi je potreban da živim život … Snaga neophodna da bih izdržala pritisak sadašnjice … Vera bez koje ne mogu da postojim među ljudima … Hrabrost da se suočim sa svetom i sa sobom … Sve se nalazi u meni ! (Dalje)
2 Komentari |
0 Trekbekovi
Deca leptiri
Decu leptire svaki dodir boli...
Deca leptiri boluju od retke i teške genetske bolesti koju karakteriše jak bol pri svakom dodiru zbog preterane osetljivosti kože.Obolele od ove bolesti može zaboleti i najobičniji zagrljaj ... (Dalje)
8 Komentari |
0 Trekbekovi
Zašto lažemo sami sebe ?
Zar mislimo da će nekakvo dobro iz laganja proizići ? Neće ! Nikada nije i nikada neće … Laž može da pomogne da se izbegne zlo ali nju ne treba birati za sredstvo jer istina, i samo istina objašnjava i sebe i laž i sve dovodi u red . A red je prvi nebeski zakon ! Kakva to onda nevolja tera ljude na laganje ? To je (kao i u većini slučajeva) – strah ! (Dalje)
2 Komentari |
0 Trekbekovi
Malo ili veliko, svaki čovek je dete !
Nije mudrost za dete da razmišlja kao dete ... Ali je mudrost za odraslog čoveka da ume da razmišlja kao dete ! (Dalje)
5 Komentari |
0 Trekbekovi
Ruku na srce
Već treći put započinjem ovaj članak zato što ne znam šta da kažem ! Tj. znam šta hoću da kažem ali ne znam kako to da kažem ... Ne znam kako to da upakujem pa da lepo izgleda ! Da bude raskošan i bogat članak ... Jer ovo što ja imam da kažem odiše jednostavnošću i krotkošću u kojima se i ogledaju prava mudrost i lepota ... Pa ću samo da kažem bez straha od konačnog ishoda ... (Dalje)
6 Komentari |
0 Trekbekovi
"...Јер нећемо онда нестати ..."
"А ја кажем: ако би требало да се одржи Велика Србија злочином, ја на то пристао не бих никада; нека нестане Велике Србије, али злочином да се одржава – не. (Dalje)
9 Komentari |
0 Trekbekovi
Utočište snova
Da li ste ikada sanjali nešto toliko lepo i utešno da ste se, kada ste se probudili, osećali tužno i potišteno ? Ja sam jutros doživela takvo razočarenje … Celu noć slatko sam snivala sakrivena u zagrljaju snova i mašte … Bila sam van domašaja svih nevolja i problema - dok nisam otvorila oči ! (Dalje)
1 Komentari |
0 Trekbekovi
Ima li još ?
"Tog dana pitaćemo pakao : Jesi li se napunio ?
A on će odgovoriti : Ima li još ?" (Meša Selimović - "Derviš i smrt")
Pakao kao oličenje svega zlog ne može nikada biti zasićen i zadovoljen ! Pa tako i ljudi vođeni ovim nemilim primerom stalno žele još ... Postoje ljudi koji su ambiciozni pa se neprestano razvijaju i usavršavaju i shodno tome menjaju im se i želje i ciljevi čijem ostvarenju teže ... (Dalje)
3 Komentari |
0 Trekbekovi
Končerto groso
Konačno sam pronašla način da u par reči opišem svoj život ! Moj život je jedan, jedinstveni i neponovljivi : končerto groso ! Končerto groso je instrumentalni oblik baroka, u kome se dve grupe instrumenata melodijski nadmeću kao pitanje i odgovor . U mom slučaju, to nadmetanje se svodi na svetle i tamne momente mog života . (Dalje)
8 Komentari |
0 Trekbekovi
Savršeno idealni
Ne valja ! Ponovo ne valja ! Ne mogu da budem bezosećajna, a ovako svaki put ja završim povređena ! Tako ni juče nije bio izuzetak ... I tako sam morala da uvučem suze (naravno da nisam uspela) pre nego što dođem kući, a ipak je bilo očigledno da sam i koliko sam tužna ... I kada sam objasnila porodici o čemu se radi, mama mi je rekla :" Ti previše idealizuješ ljude !" . Naravno da sam se odmah pronašla u ovoj rečenici jer meni ne treba niko da mi to kaže, ja to znam odavno ! Jer ja sam uvek bila takva ... (Dalje)
3 Komentari |
0 Trekbekovi
Tempo
U zadnje vreme imam ubitačan tempo . Ali nemam pravo da se žalim jer ga sama sebi diktiram ! Rastrzana sam između škole, kuće, vanškolskih aktivnosti i svega onoga što želim da uradim ali nikako ne stižem jer se uvek svodi na izdvajanje prioriteta ... Ipak ima nečega u toj zauzetosti ... Taj osećaj da rastem i da se razvijam ... Da idem negde sa svojim životom, postižem neke stvari i prelazim na druge ... I tako stvaram sebi oslonac i preporuku za budućnost ! A to je očigledno više nego potrebno ovih dana ... Organizovanje vremena, raspoređivanje posla, prelazak na nove ciljeve i ideje ... Sve ovo sada je deo moga sveta . (Dalje)
3 Komentari |
0 Trekbekovi
Gde počinjem ja ...
Počela sam da čitam Mešu Selimovića, "Derviš i smrt" i (blago rečeno) - oduševljena sam ! Tako je lepo čitati misli neke osobe koje se u potpunosti podudaraju sa mojima ... Čak i način i redosled kojim su one iskazane nalikuje rasporedu u mojoj glavi ... Dok čitam dobijem ogromnu želju za pisanjem ... U glavi već imam odlomke smišljene i razrađene do tančina ... Ali tu nastaje problem ... (Dalje)
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi
Nikad nećeš svima ugoditi !
U svojoj okolini imam par (žalosnih) primera ljudi koji ne smatraju svoja dela vrednim (ili barem ne dovoljno) ako ne dobiju priznanje od drugih ljudi ! Pretpostavljam da je u prirodi svakog čoveka da želi da bude prihvaćen i da se negde uklopi ali koliko nesiguran čovek mora biti da ne ceni sam sebe ako ga drugi ne cene ? A to deluje baš obrnuto ... (Dalje)
2 Komentari |
0 Trekbekovi
Žmurim i vidim sve !
"Da bi videla ceo svet - moraš zatvoriti oči !" ... Od kako sam je pročitala, ova rečenica mi ne izlazi iz glave ... Zašto ? Zato što je ne razumem, a ostavila je izuzetno snažan utisak na mene ! Ne razumem šta to znači : ceo svet ? Zašto bi mi morali da ga celog sagledamo ? Kako bi se uopšte moglo sagledati nešto toliko veliko i obimno ? (Dalje)
5 Komentari |
0 Trekbekovi
Brinem i kada drugi ne !
Ubeđena sam da ja nisam jedina osoba koja mašta i koja se nada ... Nisam jedina koja voli, koja brine ... Nisam jedina koja duboko saoseća sa ljudima ... I svakako nisam jedina koja želi da joj drugi ljudi uzvrate istom merom ! A ipak izgleda da se to ne dešava baš tako ! Koliko sam se samo puta suočila sa nemarom drugih ljudi uprkos svoj pažnji koju isti od mene uživaju ! Čovek se zapita : Šta onda vredi biti dobar ? Vredi .... (Dalje)
1 Komentari |
0 Trekbekovi
Verujem da je svaki čovek heroj
Zato što svako jutro otvorim oči ... ustanem ... i uhvatim se u koštac sa ovim svetom punim bolesti, hladnoće, tuge i nevolje . Dosta ljudi ovo ne uradi ili pokuša ali bezuspešno ! Gledam kako ljudi oko mene odustaju od života ali ja im tu ne mogu pomoći (koliko god ja to htela) ... Dajući im svoju snagu mogu im pomoći samo toliko da ustanu ali ne i da krenu napred . To moraju sami ... Za to je potrebna snaga koja mora biti sopstvena i svojstvena, mora dolaziti duboko iznutra ! I sama sam osetila samo dno pod nogama, tugu, bol, gubitak, prazninu na kraju krajeva ! Ali uzdigla sam se ... Ne znam kako ... U tim momentima izgleda kao da nema spasa i kao da se nikada nećemo izvući ali to je samo zato što čovek privremeno obnevidi u vremenima nevolje ! Ali izlaza ima ... I možemo ga naći samo ako želimo ... iskreno želimo i ako osetimo jačinu snage volje ! Mnogi ljudi imaju maske prividne snage i kriju svoju pravu prirodu . Moja maska je toliko tanka da me zaista čudi kako ljudi ne vide pravo kroz nju kao da je ni nema ...
6 Komentari |
0 Trekbekovi
Semipermeabilnost
Kako bismo samo lasno živeli kada bismo svi posedovali ovu osobinu ... Semipermeabilnost je karakteristika ćelijske membrane, njena "polu-propustljivost" . Naše ćelije prepoznaju šta je za njih korisno, a šta im škodi pa na osnovu toga biraju koje će materije da puste u svoju unutrašnjost ... Pa kad mogu ćelije, zašto ne možemo i mi ? Koliko bi samo lakše bilo kada bismo "pročitali" druge ljude pa ih, u zavisnosti od njihove namere, pustili odnosno udaljili iz našeg života ! Bilo bi lakše ali ne bi bilo "ono pravo" ... (Dalje)
3 Komentari |
0 Trekbekovi
Пророчанство
Свети Владика Николај Велимировић
НЕБЕСКА ЛИТУРГИЈА
Хај, шта се оно чује из даљине:
Дал' су вјетри, дал' су вихорови,
Ил' шуморе горе јаворове,
Ил' са земљом трава разговара,
Ил' певају на небеси звезде?
Нит' су вјетри, нит су вихорови,
Нит' шуморе горе јаворове,
Нит' са земљом трава разговара,
Нит' пјевају на небеси звезде,
Но се служи Света Литургија
(Dalje)
4 Komentari |
0 Trekbekovi
Znati šta imaš PRE nego što to izgubiš !
Čula sam previše puta :"Ne znaš šta imaš dok to ne izgubiš" i još uvek ne mogu to da razumem ... pogotovo prihvatim ! Kako bih i mogla ? Pa ja sam em optimista em nepopravljivi romantik ! Ja verujem u srodne duše, srećne završetke i večiti plamen ljubavi ... I zato mi je jednostavno neprihvatljiva ideja da nakon što smo nešto izgubili, shvatimo koliko nam to znači i onda patimo do kraja života ! Možda se to dešava ali kada već shvatimo šta smo izgubili zašto ga ne povratimo ? (Dalje)
2 Komentari |
0 Trekbekovi
Šta bi bilo kad bih znala ...
Ranije sam mislila da bi bilo odlično kada bih mogla ljudima da čitam misli i da znam tačno šta misle o meni ... Onda sam čula par ne tako lepih mišljenja pa sam shvatila da, kao što je nekada bolje neke stvari ne reći, tako je dobro neke stvari i ne čuti ... nikada ne saznati ... (Dalje)
3 Komentari |
0 Trekbekovi
Hrišćanstvo je nauk' o ljubavi i oprostu ...
U zadnje vreme, više nego ranije, srećem se sa ljudima koji nisu pobornici hrišćanstva ... To je u redu jer svi imamo slobodu da biramo - kako šta ćemo raditi, tako i u šta ćemo verovati . Ali kada već ne veruju i ne razumeju, zašto ti ljudi imaju potrebu da vređaju i omalovažavaju i veru i vernike ? (Dalje)
2 Komentari |
0 Trekbekovi
Nekad & Sad
Ivo Andrić je u svom čuvenom govoru "O priči i pisanju" rekao da poznavajući prošlost upoznajemo i budućnost ... Da nema nas ljudi ne bi bilo ni prošlosti, svakako ni budućnosti ... (Dalje)
4 Komentari |
0 Trekbekovi
Powered by blog.rs
